A bila je tu, izmedju ostalog i čitava vreća, onih zlatnožutih i najljepših paprika bosanskih, pa gajba paradajza jabučhara, te pet-šest kila onih žutih mahuna puterica, pa sepet patlidžana, nabranih maksuz iz komsijskih basci bosanskih, te pomalo luka crvenog i bijeloga, mrkve i peršuna, blitve i rastike, špinata i karfiola . Pa onda naravno i onoga najboljega kajmaka užickoga i sira travničkoga sa pijace banjalučke, pa friških ćevapa i bubrežnjaka od Sakiba Tesnjaka, mesa svih vrsta, te suhog mesa i sudžuka sa pijace u Sanskome Mostu !!! Ma, svega pomalo bilo u gepeku, fasunga za jedno mjesec i više dana. Namirih se svim i svačim.I rahat, Bogu fala !!!
Eh, a onda sam po povratku u Monarhiju danima i sedmicama, sve se nešto vrzmao po kuhinji. A Bog mi odredi baš tada sretnu ili nesretnu okolnost, pa na nekakvom pješačenju i planinarenju po ovim vrletima austrijskim, uganuh nogu. Te sam bio mjesec dana na zasluženom bolovanju i totalno zarobljen, stalno u kući. Jebga, taka mi bila nafaka !!! A opet, Bogu fala.
I onda, šta ću jadan !? Smišljao sam non-stop strasne bakanalije, spravljao jela razna, čitajući i prebirući po starim receptima i Bibliji mojoj kulinarskoj, po onom ponajboljem Kuharu na Balkanu, knjizi gospodina Vokija Kostića "Kako sam pojeo sebe", koju je često prije godinama koristila moja mati, pa mi je uz sam rat i poklonila tu izvrsnu knjigu. A nije uzalud. Nije materemi!!!
Najprije smo se , po mom neposrednom povratku iz Bosne naprosto gušili onim izvrsnim bumbarima, sto ih je u Bosni spravila i duboko zamrzla moja draga punica (ravno, petn`es komada !!! ), a zatim sam stupio na scenu ja, Karapandža bosanski !!! I zapoceo sam ples po kuhinji (sa štakama u rukama !!! ) koji je trajao otprilike , jedno mjesec dana.
U počeku sam probao kuhati bosanske specijalitete sa muzičkom podlogom Pink Floyda, Led Zepelina ili Doorsa. Ali, nije valjalo. A onda sam otkrio jedne subote da to sve ustvari najbolje ide uz našeg Halida !!!
To sam jutro, onu domaću koku na banjalučkoj tržnici kupljenu, napunio nadjevom po receptu Vokija i moje majke. Pa onda razvalih tri pakovanja mlinaca u Boski kupljenih, te ih natopih u onaj saft od koke, što mojim Oberwölblingom zamirisa, sve tamo do lijepog plavog Dunava. I dalje još. I pjevušimo onda Halid i ja u tandemu, neke bosanske pjesmice, razliježe se kuhinjom i siri miris djetinjstva i Bosne moje, a male laste s juga dolaz...ko da mi ljubav tvoju donose !!!I sve tako, uz pjesmu i sevdah, spremao sam i spravljao jelo za jelom i specijalitete bosanske.A sve jedno od drugog bolje !!!
Djeca su me poslije par sedmica, već pomalo čudno gledala. Pa kad dodju iz škole, dok im serviram, recimo one fantastične Punjene teleće grudi sa lovačkim kajzericama govore mi da su već jeli kod nekakvoga Japanca ili Kineza !!! A mislim se onda, bili su možda već pomalo zasićeni svim tim jelima s juga, pošto čitavo ljeto provedoše dolje u Bosni. Pa sam ih nekako i razumio.A supruga mi moja draga tih mjesec dana, često nešto značajno klimala i vrtila glavom, čekajući valjda da se moje rezerve isprazne, te da nam pusti kroz kuću onog Pavarotija ili Mozarta i spremi nam onu čuvenu isfuranu Bečku šniclu, sa onim zelenim ili ružičastim nudlama od kojih panika me hvata !!!
Ali, ja se nisam dao tako lako smesti.Te sam vikendom komšije i raju što nam slučajno dodju na kratko, na cugu ili kafu, nudio i servirao im zalogaje što nemaju priliku često kušati. Svi oni naime preživljavaju i preko dana se hrane uglavnom tzv. brzom hranom, nezačinjenim i neukusnim monotonim jelima (živim s njima vec dugo, pa znam to, provjereno !!!), spravljenim od smrznutog povrća i krompira ( a svi mi oni već pomalo liče na kuhani krompir), sa jeftinom svinjetinom ili najčešće, bez mesa i bez mrsa. Pa se onda naveče kad dodju s posla, guše i ubijaju onim salamama, wurstevima i štrudlama iz friza. Ili čipsom i kikirikijem, iz bifea.
I uživao sam naprosto, jedući s njima i gledajući ih kako uzdišu, mljackaju i jezikom po nepcu prevrću onu Vokijevu i moju Pasticadu, na najboljoj teletini bosanskoj spravljenoj !!!Ili onaj vruć Bumbar u kajmaku, pa Zapečeni patlidžan u Bearnise sosu, napunjen svim i svačim, te Musaku od blitve, pa Špikovanu janjeću plećku sa kiselim mlijekom ili Džumlek-ćevap, pa Pikantni rozbratn, pa Biftek sa mozgom ili onaj najobičniji, a najbolji na svijetu...klasični Bosanski lonac !!!!! Uh, jeebote , te uživancije i slasti.Ma, nešto neopisivo !!!Sehr gut Goran !!! Sehr gut.Danke Günter. Danke Helene.
I uživao sam zaista, haman mjesec dana.A onda su se moje zalihe zaista ispraznile. Bolovi u nozi su sasvim prošli, te sam izlječen krenuo opet onim životnim tempom, kao i uvijek dotad.šljaka od ujutro do naveče, pa razne obaveze, nabavke, kupovina, treninzi, razvoženje, odvoženje i dovoženje djece, te servisiranje auta i svega ostalog, sredjivanje računa i sve druge moguće i nemoguće stavke na dnevnome spisku. A usput, onako umoran, ravnodušan i istreniran, evo već danima jedem i zvaćem samo zalogaje u kojima ne nalazim ni slasti, niti ljepote. Wienerschnitzel ili Kaiserschmaren. Jebo nafaku, Boze me prosti !!!
Al` raduje me jedna istina !!!Naime, za par dana putujem opet dolje, u moju Bosnu.Pa tako, stiže i nova fasunga.
Tamo u zavičaju mome, tamo negdje iza Save i Une, radila je jesenas punom parom kuhinja moje drage punice, pa me čekaju otamo prijatna iznenadjenja. Naime, punac i punica su već spremili svu zimnicu.Kisele paprike i kupus, pa ajvar i pinđur, sušena bamija i patlidžani, pa dalje pekmezi i džemovi razni, od kupine, jagode, kajsije, dunje, šljive, te onda sokovi svakojaki, probrani. Ma, znaju oni već, sša zet voli !!!I jako sam im zahvalan za sve te blagodeti. A u mesnicama bosanskim obješene su već, taze i tek osušene vješalice suhe bravine, sudžuka, te pršuta raznih i pančete. I samo čekaju na mene.I sve to treba nekako ovamo dopremit, ali nije problem. Treba se samo malo organizovat` !!!Ehhhhh, pa kad oni prvi minusi sa Alpa u ove moje doline kraj Dunava se spuste, i kad sva okna na pendžerima po mom Omerwölblingu od studeni zalede se i zacakle !!!I kad prvi snijegovi pod nogama zaškripe i ovladaju ovom mojom tudjinom i pustinjom !!!I kad dodju oni teški zimski dani, i kad zamirišu- nije jorgovani, vec majčina sarma ili ona najbolja hercegovačka kupus-kalja na suhoj bravini spremljena, kad na šporetu zakrčka !!! Ehhhh, i kad svi oni mirisi djetinjstva i Bosne moje, kad po mome domu se razmile !!!
Ma hajde bolan, ko bi sad to sve ispis`o i opis`o !??! Sva ta osjećanja i reakcije svih mojih čula i osjetila.Ma, ne može se bolan samo običnim riječima, sve ni iskazat !!! To treba osjetit...to se može samo osjetit`!!! Treba se bolan, s time i rodit` !!!
Volim te Bosno !!!
