Šta je značila u našim životima !!? Šta sve izgubismo tada ... malo je reći !!! I ne može se valjda nikad nabrojati...a ni shvatiti.
Šta izgubih devedeset druge !!?
Izgubio sam tada, čini mi se u samo jedom danu ili trenu,..i blizinu majke, brata mi i sestre !!! Izgubio tada i svu raju, sve one drage mi ljude, za koje godinama poslije ne znadoh da li uopšte više postoje. Izgubio sam tada i nadimak i kvačicu na prvom slovu prezimena i svoj pravi identitet. Izgubio i doduše malu, ali perspektivnu firmu i svu uštedjevinu na Ljubljanskoj banci. Izgubio sam te godine i svoj grad, i svoju Domovinu. Iživotni moral i radni elan i dušu koja mi ostade tamo negdje u Bosni, izgubih tada. Izgubih te godine i svoje kafane i parkove, i izletišta gdje sam mogao da sretnem raju i s njima razgovaram na maternjem jeziku, izgubih tada i svoj Vrbas, i fudbalski klub, i ponos, i osjećaj pripadnosti nečemu, i nacionalni identitet izgubih, i državljanstvo izgubih tada, gotovo sve !!!
A šta zauzvrat dobih, devedeset druge !!?
Dobio sam tarabu u rodnome gradu, ali zauzvrat dobih i austrijsko državljanstvo, i pasoš, i pravo da se totalno priviknem na austrijski mentalitet i način života, kao i mogućnost da tu provedem ostatak života, kao gradjanin drugoga reda. Naravno, dobih i radnu dozvolu i izvrsnu mogućnost da šljakam od jutra do mraka u firmi, pa nerijetko i subotom da tamo provodim svoje slobodno vrijeme, ne bi li nam obezbjedio egzistenciju i lijep, pristojan život. Dobio sam tada i izvsnu priliku da naučim tečno govoriti njemački jezik... i jodlati !!! Dobio sam cenzurisano pravo slobode izražavanja, dobio sam i nogu u dupe !!! Dobio sam i sina, a s tim i izvanrednu šansu da nikad ne nauči maternji jezik (nisam ju iskoristio !). Dobih mogućnost da se dopisujem i chatam sa rajom iz Kanade, USA, Australije, Dakote, Pensilvanije i Pingvinije. Dobio sam, na vrh glave celu i prije četrdesete, prosijedu bradu i simpatične podočnjake. Dobio sam i nove poznanike, sugradjane i prijatelje mi Austrijance… Petera, Hermana, Waltera i mnoge druge, koji me ubjediše da je ovo ovdje moj novi Heimat (zavičaj) !?! i da sam ja ovdje u Österreich, opet sretan čovjek !!!
Ali, kad na sreću odoh poslije dugo vremena opet par puta u moju Bosnu, ko da se ponovo rodih !!! Probudi se tad u meni, opet onaj neki čudnovat i prelijep osjećaj i nagon da ja dušom, ipak ne pripadam ovdje. I da ja nisam nikakav Herr Kampara ni Austrijanac, vec Goran Čampara (sa kvačicom na C) i zauvijek Bosanac !!!Dušom i srcem, zauvijek Jugoslaven.
Šta izgubih devedeset druge !!?Izgubio sam tada, čini mi se u samo jedom danu ili trenu,..i blizinu majke, brata mi i sestre !!! Izgubio tada i svu raju, sve one drage mi ljude, za koje godinama poslije ne znadoh da li uopšte više postoje. Izgubio sam tada i nadimak i kvačicu na prvom slovu prezimena i svoj pravi identitet. Izgubio i doduše malu, ali perspektivnu firmu i svu uštedjevinu na Ljubljanskoj banci. Izgubio sam te godine i svoj grad, i svoju Domovinu. Iživotni moral i radni elan i dušu koja mi ostade tamo negdje u Bosni, izgubih tada. Izgubih te godine i svoje kafane i parkove, i izletišta gdje sam mogao da sretnem raju i s njima razgovaram na maternjem jeziku, izgubih tada i svoj Vrbas, i fudbalski klub, i ponos, i osjećaj pripadnosti nečemu, i nacionalni identitet izgubih, i državljanstvo izgubih tada, gotovo sve !!!
A šta zauzvrat dobih, devedeset druge !!?
Dobio sam tarabu u rodnome gradu, ali zauzvrat dobih i austrijsko državljanstvo, i pasoš, i pravo da se totalno priviknem na austrijski mentalitet i način života, kao i mogućnost da tu provedem ostatak života, kao gradjanin drugoga reda. Naravno, dobih i radnu dozvolu i izvrsnu mogućnost da šljakam od jutra do mraka u firmi, pa nerijetko i subotom da tamo provodim svoje slobodno vrijeme, ne bi li nam obezbjedio egzistenciju i lijep, pristojan život. Dobio sam tada i izvsnu priliku da naučim tečno govoriti njemački jezik... i jodlati !!! Dobio sam cenzurisano pravo slobode izražavanja, dobio sam i nogu u dupe !!! Dobio sam i sina, a s tim i izvanrednu šansu da nikad ne nauči maternji jezik (nisam ju iskoristio !). Dobih mogućnost da se dopisujem i chatam sa rajom iz Kanade, USA, Australije, Dakote, Pensilvanije i Pingvinije. Dobio sam, na vrh glave celu i prije četrdesete, prosijedu bradu i simpatične podočnjake. Dobio sam i nove poznanike, sugradjane i prijatelje mi Austrijance… Petera, Hermana, Waltera i mnoge druge, koji me ubjediše da je ovo ovdje moj novi Heimat (zavičaj) !?! i da sam ja ovdje u Österreich, opet sretan čovjek !!!
Ali, kad na sreću odoh poslije dugo vremena opet par puta u moju Bosnu, ko da se ponovo rodih !!! Probudi se tad u meni, opet onaj neki čudnovat i prelijep osjećaj i nagon da ja dušom, ipak ne pripadam ovdje. I da ja nisam nikakav Herr Kampara ni Austrijanac, vec Goran Čampara (sa kvačicom na C) i zauvijek Bosanac !!!Dušom i srcem, zauvijek Jugoslaven.
